Odgovor:

Da, granitne keramičke pločice se mogu postavljati i na podove i na zidove. Njihova velika čvrstoća i otpornost ne ograničavaju ih samo na podnu primenu – naprotiv, zbog niske apsorpcije vlage i izdržljivosti se koriste i na zidovima, posebno u kupatilima i kuhinjama. Zapravo, mnoge kolekcije italijanskih proizvođača dolaze sa odgovarajućim zidnim dekorima ili manjim formatima od istog materijala, upravo da bi se podne i zidne površine uklopile. Jedina razlika je u praktičnosti: granitna keramika je gušća i

teža od običnih zidnih glaziranih pločica, pa prilikom zidne instalacije treba koristiti odgovarajući lepak visoke

nosivosti i osigurati dobro prianjanje ( preporuka je nanositi lepak i na zid i na poleđinu pločice – metoda dvostrukog mazanja ). Takođe, kod zidova je ponekad poželjno koristiti tanje ploče (recimo 6 mm) da bi težina po kvadratu bila manja – mnogi italijanski brendovi nude tanke porcelanske ploče baš za tu namenu. Ipak, standardna granitna pločica od 8–10 mm se bez problema može fiksirati na zidu ako je podloga dobra. S druge strane, važno je napomenuti da nije svaka keramička pločica univerzalna – tradicionalne zidne pločice od crvene paste (izrađene tehnikom monokoture ili bikoture) jesu lakše i poroznije i nisu pogodne za pod jer ne mogu da podnesu velika opterećenja i habanje. Ali granitna keramika, koja je prvobitno pravljena za podove, dovoljno je čvrsta da se može koristiti svuda, samo uz veću pažnju pri montaži na zid zbog težine. Ukratko, fleksibilnost primene je još jedna prednost porcelanskih pločica: možete isti proizvod staviti horizontalno i vertikalno, dobijajući ujednačen izgled i vrhunske performanse na obe površine.

Odgovor:

Potrebnu količinu možete izračunati u nekoliko koraka. Najpre tačno izmerite površinu koju želite da obložite – za podove množi se dužina sa širinom prostorije (u metrima) da se dobije kvadratura, dok se za zidove računa površina svakog zida (dužina zida × visina do koje idu pločice). Kada dobijete ukupnu kvadraturu, preporučuje se da dodate otprilike 10% viška pločica na tu površinu. Taj višak služi kao rezerva

za sečenje, eventualne lomove pri ugradnji i buduće popravke. Na primer, ako vam je površina kupatila 20

m², trebalo bi planirati oko 22 m² pločica. Kod kompleksnih šema slaganja (dijagonalno postavljanje, mozaik umetci) ili pločica sa izraženim dezenom koje zahtevaju kontinuitet šare, ponekad se uzima i 15% više, jer će biti više otpada pri uklapanju. Završna količina koju ćete kupiti će pored toga uvek biti zaokružena na kutiju jer Italijanski proizvođači pločica pakuju pločice po kutijama (najčešće oko 1–1.5 m² u kutiji, zavisno od dimenzije pločice). Provera proračuna: Uvek je dobro da se nakon merenja konsultujete sa prodavcem – da mu date skicu prostora, a oni će vam pomoći da preračunate broj kutija potrebnih za taj prostor. Tako ćete biti sigurni da ste nabavili dovoljno materijala iz iste proizvodne serije (što garantuje ujednačen ton i kalibar pločica). Taj mali višak koji ostane posle ugradnje čuvajte – može dobro doći za zamenu ako tokom godina neka pločica bude oštećena, a proizvod više ne bude u redovnoj prodaji.

Odgovor:

Preporučujemo isključivo renomirane italijanske proizvođače porcelanskih pločica, jer oni garantuju vrhunski kvalitet i dizajn. Brendovi poput Sant'Agostino, Gardenia Orchieda, Cerasarda, Rondine i slični izdvajaju se dugogodišnjom tradicijom, inovativnom tehnologijom izrade i širokim spektrom stilova. Ono što je bezvremenski izbor jesu pločice klasičnog dizajna i neutralnih tonova – na primer, kolekcije koje imitiraju prirodni kamen (mermer, travertin, pikovani kamen) ili su u nijansama bele, bež, sive. Takvi dekori ne podležu kratkotrajnim trendovima i lako se uklapaju u različite enterijere tokom decenija. Italijanske pločice vrhunskog kvaliteta zadržavaju lepotu i funkcionalnost dugi niz godina, što znači da ćete bez brige uživati u odabranom dizajnu znajući da nikada neće izaći iz mode. Uz to, ove fabrike često nude i kompletne kolekcije za celo domaćinstvo – od podnih i zidnih formata do mozaika i dekorativnih elemenata – pa možete ostvariti harmoničan i uvek aktuelan izgled čitavog prostora.

Odgovor:

Za terase, balkone, dvorišta i ostale spoljašnje površine, najbolji izbor su porcelanske (granitne) pločice namenjene eksterijeru. Zbog minimalne apsorpcije vode, što znači da su otporne na mraz i vremenske uticaje – neće pucati ni u uslovima smrzavanja i odmrzavanja. Konkretno, obratite pažnju da pločice budu deklarisane za spoljašnju upotrebu: italijanski proizvođači često u svojim kolekcijama imaju verzije pločica debljine 10 mm za enterijer i eksterijer poput terasa kao iste te artikle u debljini od 20 mm za dvorišta, staze itd. Te deblje ( od 2 cm) su odlične za dvorišta jer mogu da se postavljaju klasično u lepak, na šljunak, pa čak i na podupirače (tzv. ispustivi podovi), a izdržavaju velika
opterećenja i temperaturne ekstreme. Protivkliznost je sledeći važan faktor – birajte pločice sa hrapavijom,
mat ili reljefnom površinom (oznake protivkliznosti R10 ili R11 su poželjne za spolja). One će obezbediti bolje prijanjanje stopalima i u vlažnim uslovima (kiša, sneg) smanjiti rizik od klizanja. Površinska obrada takvih pločica često imitira prirodni kamen ili drvo, što estetski lepo povezuje terasu sa prirodnim okruženjem vrta. Boja: praktičniji su nešto svetliji ili prirodni tonove (bež, siva, braon), jer se na njima manje vide čestice prašine ili potencijalni tragovi od kiše između čišćenja. Naravno, veoma tamne pločice će se više zagrevati na suncu leti, pa i to može biti kriterijum izbora. Ukratko, najbolje spoljašnje pločice su one koje kombinuju otpornost (fizičku i hemijsku) sa teksturom koja sprečava klizanje. Kvalitetna italijanska granitna keramika ispunjava sve te zahteve, a pritom dolazi u mnoštvu dezena – od rustičnih koji podsećaju na prirodan kamen, do modernih velikih formata koji terasi daju savremen, luksuzan izgled.

Odgovor:

Usklađivanje podnih i zidnih pločica najbolje se postiže balansiranjem boja, formata i tekstura, tako da prostor deluje skladno. Jedan pristup je odabrati kolekcije pločica istog proizvođača koje nude i varijante u istim bojama ili dezenu – time se obezbeđuje kontinuitet dizajna. Na primer, mnogi italijanski brendovi nude serije gde se iste pločice proizvode u većoj debljini za pod i tanjoj za zid. Tako možete postaviti istu granitnu keramiku na pod i zid kupatila ili kuhinje i dobiti elegantan, monolitan izgled. Druga opcija je kombinacija kontrastnih pločica: često se koristi svetlija, neutralna podna pločica, a zatim zidne pločice u izražajnijoj boji ili dekorima ili mozaikom kao akcentom. Važno je da boje budu komplementarne – ako je pod tamniji ili izražajne šare, zidne pločice neka budu mirnije i svetlije, i obratno. Takođe, obratite pažnju na fugu: korišćenje slične boje fug mase na podu i zidu može vizuelno povezati različite pločice u celinu. Ukratko, birajte pločice koje se stilski nadopunjuju – bilo kroz zajedničku boju, finiš (mat/sjajno) ili motiv – kako bi enterijer delovao promišljeno i skladno, baš kao što to rade profesionalni enterijeristi.

Odgovor:

Generalno gledano, italijanske pločice (posebno granitna keramika) važe za standard kvaliteta u svetu keramike. Razlike postoje u nekoliko aspekata. Pre svega, italijanski proizvođači ulažu mnogo u kvalitet materijala i kontrolu proizvodnje, što rezultuje pločicama izuzetne čvrstoće, preciznih dimenzija i postojanih boja. Italijanske granitne pločice skoro uopšte ne upijaju vode (ispod 0,5%), što ih čini otpornijim na mraz i habanje. Nasuprot tome, neke pločice poreklom iz Turske ili Kine mogu biti namenjene nižem cenovnom rangu, pa ponekad trpe kompromis u kvalitetu glazure ili tačnosti formata (npr. blago odstupanje u dimenzijama koje otežava fugovanje). Italijani su poznati i po vrhunskom dizajnu – često angažuju svetski priznate dizajnere, pa kolekcije imaju prirodniji izgled mermera, drveta ili betona, dok je kod jeftinijih kopija dizajn može biti manje sofisticiran. Naravno, nije pravilo da je svaka strana pločica loša –
postoje kvalitetne fabrike širom sveta – ali višedecenijsko iskustvo i strogi standardi italijanskih brendova
daju izvesnost kupcu da dobija dugotrajan proizvod. Ukratko, razlika je u tradiciji, tehnologiji i kontroli kvaliteta: italijanske pločice su pouzdan izbor kada želite vrhunsku keramiku bez rizika, dok kod neproverenih uvoznih opcija može varirati i kvalitet izrade i postojanost kroz godine.

Odgovor:

Najbolje je kupovati pločice u specijalizovanim salonima keramike koji na jednom mestu nude širok asortiman proverenih brendova. Time štedite vreme jer možete pregledati mnogo kolekcija odjednom i dobiti stručan savet. Na primer, u našoj ponudi (Studio Tasev) nalaze se kolekcije većine vodećih italijanskih proizvođača – Sant'Agostino, ABK Group (Versace, Gardenia Orchidea), Rondine, Alfalux, Fioranese, Cercom i drugih – tako da ne morate obilaziti deset različitih prodavnica u potrazi za kvalitetnom keramikom. Dobar salon će imati izložene uzorke pločica različitih stilova (modernih, klasičnih, rustičnih), kao i kataloge i uzorke koje možete poneti da isprobate uklapanje u svom prostoru. Takođe, prodavci specijalizovanih salona su obično dobro upućeni u karakteristike svakog proizvoda, u našem slučaju inžinjeri koji imaju iskustva sa implementovanjem materijala u projektima, pa vam mogu pomoći da brzo suzite izbor prema vašim potrebama (format, boja, cena, namena). Mnoge salone možete i virtuelno obići putem sajtova – recimo, preko našeg sajta možete pregledati dostupne kolekcije, njihove fotografije, kataloge i specifikacije, što je odlična početna selekcija pre nego što uživo pogledate ono što vam se dopalo.
Dakle, za uštedu vremena birajte proverenog distributera sa adekvatnim iskustvom koji može da Vam pruži širok izbor varijanti za svaki efekat – tu ćete na jednom mestu naći sve što vam treba, uz sigurnost da kupujete kvalitetnu granitnu keramiku.

Odgovor:

Cena ugradnje keramičkih pločica može značajno da varira i ne postoji univerzalni standard koji važi svuda – zavisi od više faktora. Pre svega, lokacija i tržište diktiraju baznu cenu: u većim gradovima majstori mogu imati nešto više tarife nego u manjim sredinama. Dalje, format i veličina pločica utiču na cenu rada – postavljanje velikog formata (npr. 120x120 cm) zahtevnije je i često skuplje po kvadratu od ugradnje standardnih dimenzija (npr. 60x60 cm), jer traži više preciznosti, dvoje radnika i posebne alate za rukovanje. Slično tome, rad sa mozaikom ili vrlo malim pločicama zahteva više vremena (zbog mnogo fugni i komadića) pa može poskupeti rad. Kompleksnost šeme slaganja je takođe bitna: jednostavno ravno postavljanje obično je jeftinije od dijagonalnog postavljanja ili komplikovanih uzoraka (poput riblje kosti). Dodatni radovi, kao što su priprema podloge (nivelacija, hidroizolacija), sečenje pločica oko cevi i uglova, ili obrada ivica, mogu se posebno naplatiti. U suštini, cena se formira na osnovu utroška vremena i materijala: što je više vremena potrebno majstoru i što je zahtevniji poduhvat, to će cena biti viša. Da biste stekli predstavu, najbolje je da zatražite ponudu od proverenog keramičara – da pregleda prostor i vaš izbor pločica. On će vam tada navesti cenu po kvadratnom metru i ukupno, uz objašnjenje ako nešto odstupa (npr. “ova pločica je većeg formata, cena ugradnje je X zbog dodatnog rada”). U svakom slučaju, ulaganje u iskusnog majstora se isplati, jer i najkvalitetnija italijanska pločica ne dolazi do izražaja ako nije pravilno postavljena.

Odgovor:

Može, pod određenim uslovima. Lepenje novih pločica preko postojećih starih je relativno česta praksa prilikom renoviranja kupatila ili kuhinja, jer se time izbegava rušenje i šut. Ključni uslov je da su postojeće stare pločice čvrsto vezane za podlogu (zid ili pod) – dakle, da nijedna nije labava, napukla ili šuplja ispod. Takođe, stara površina treba biti relativno ravna. Pre postavljanja novih pločica, preporučuje se temeljno čišćenje i odmašćivanje starih (npr. pomoću jakog deterdženta ili sredstva za odmašćivanje) kako bi se uklonile naslage sapunice, masti i prljavštine koje bi sprečile prianjanje lepka. Nakon čišćenja, često se nanosi prajmer (premaz za bolje prijanjanje) koji stvara hrapavu površinu na starim pločicama i poboljšava vezu sa novim lepkom. Za lepljenje koristite fleksibilni, visokokvalitetni lepak pogodan za „pločica na pločicu“ instalaciju (često označen kao C2 visokoelastični lepak). Ovaj lepak ima jaču vezivnu moć i može da kompenzuje manje neravnine. Još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju je da će novi sloj pločica podići nivo poda/zida za debljinu pločice plus lepak, što može uticati na spojeve sa vratima, kuhinjskim elementima itd. Ako se pravilno ispoštuju svi koraci – čvrsta podloga, dobar prajmer i adekvatan lepak – postavljanje pločica preko pločica može biti uspešno i trajno rešenje. Naravno, u slučaju ozbiljno oštećenih ili loše postavljenih starih pločica, bolje je ukloniti ih i pripremiti novu podlogu, da bi nove pločice imale maksimalan vek trajanja.

Odgovor:

Izbor lepka zavisi od vrste pločice, podloge i uslova eksploatacije, ali nekoliko smernica može pomoći. Za granitnu keramiku (porcelanske pločice), koje ne upijaju vlagu i vrlo su čvrste, potreban je lepak visoke klase prianjanja – obično cementni lepak oznake C2 (po evropskim standardima), što znači poboljšani lepak sa pojačanim vezivom. Još bolje, ako su pločice većeg formata (npr. duža stranica preko 60 cm) ili se postavljaju na kritične podloge (grejani pod, spoljašnje stepenice, terase), birajte fleksibilni lepak sa oznakom S1 (elastični) ili čak S2 (visoko elastični) koji može da amortizuje naprezanja usled
temperaturnih promena ili blagog pomeranja podloge. Proveren izbor su lepkovi renomiranih evropskih proizvođača građevinske hemije (Mapei, Sika, Ceresit i sl.), koji često na ambalaži i naznače namenu („za granitnu keramiku“, „za veliki format“ i sl.). Za zidne keramičke pločice manjeg formata u suvim prostorijama može se koristiti i standardni C1 lepak, ali nije greška koristiti i jači – bolje vezivanje nikad ne
škodi. Važno je i da lepak odgovara podlozi: za gips-karton ili stare pločice birajte lepak namenjen
problematičnim podlogama, za spoljašnje uslove lepak otporan na mraz i vodu, itd. Takođe, boja lepka može biti bitna u posebnim slučajevima – ako lepite svetle mermerne pločice ili stakleni mozaik, birajte beli lepak da ne bi prosijavao kroz materijal. U suštini, uvek pročitajte tehničku specifikaciju na džaku lepka: proizvođač navodi za koje vrste pločica i uslove je predviđen. Ako niste sigurni, konsultujte se sa prodavcem
u salonu keramike ili majstorom – oni će na osnovu vaših pločica (tip i format) i podloge znati da preporuče adekvatan lepak koji će osigurati dugotrajnu i čvrstu ugradnju.

Odgovor:

Da, granitne keramičke pločice su zapravo jedan od najboljih izbora za podno grejanje. Granitna keramika odlično provodi toplotu – kada se grejači u podu zagreju, pločice efikasno prenose tu toplotu na površinu i u prostoriju. Za razliku od nekih drugih podnih obloga, one nemaju izolacioni efekat koji bi usporavao zagrevanje. Uz to, granitna keramika je termički stabilan materijal: neće pucati ili se deformisati zbog promena temperature (naravno, pod uslovom da je pravilno postavljen sa fleksibilnim lepkom koji trpi dilatacije). Mnogi moderni sistemi podnog grejanja upravo preporučuju keramičke ili kamene obloge. Još jedna prednost je što se pločice ne oštećuju usled grejanja i hlađenja – boje ostaju postojane, nema savijanja kao kod drveta ili vinila, niti rizika od topljenja. Takođe, granitna keramika je otporna na visoke temperature, pa povremeno jače zagrevanje neće uticati na njen izgled ili strukturu. Bitno je naravno prilikom ugradnje ispoštovati savete: koristiti elastični lepak i fug masu koji trpe rad podloge,ostaviti adekvatne dilatacione fuge na ivicama prostorije, i postepeno pokretati sistem grejanja prvi put da se sve ravnomerno prilagodi. Kada je sve pravilno izvedeno, podno grejanje ispod keramičkih pločica pružiće vam vrlo prijatan osećaj toplote, a površina pločica će biti laka za održavanje i dugotrajna. Upravo zbog te kombinacije praktičnosti i komfora, većina luksuznih kupatila i dnevnih boravaka sa podnim grejanjem obložena je kvalitetnom granitnom keramikom.

Odgovor:

Izbor dimenzije pločica za dnevnu sobu zavisi od veličine i stila prostora kao i ukusa, ali dobar izbor su uvek efekti kamena ili drveta. Za prosečnu ili veću dnevnu sobu mnogi biraju kvadratne formate poput 60x60 cm, 75x75 cm ili čak 90x90 cm, jer veće pločice stvaraju osećaj prostranosti – manje je fuga i pod deluje jedinstveno i otmeno. Takođe, pravougaoni formati kao što su 60x120 cm ili 80x160 cm unose moderan izgled i mogu vizuelno izdužiti prostor kada se postave u odgovarajućem pravcu. Međutim, treba uzeti u obzir i proporcije same sobe: ukoliko je dnevni boravak manjih dimenzija, ekstremno velike ploče (npr. 120x120 cm ili slično) mogle bi delovati previše dominantno ili bi se možda videle samo jedna do dve ploče po širini, što nije idealno. U manjim dnevnim sobama dobro funkcioniše format oko 60x60 cm ili manji, ili pak pravougaone „plank“ pločice koje imitiraju drvene daske (npr. 20x120 cm) – one daju topao, izdužen izgled i često se polažu u šemi riblje kosti ili pravolinijski da vizuelno prošire prostor. Takođe, razmislite o kombinaciji dimenzija: neke luksuzne kolekcije nude miks formata koji se mogu kombinovati za dinamičniji dizajn poda (recimo, kombinacija pločica različitih veličina u efektu drveta daje prirodniji i topliji efekat). U svakom slučaju, za dnevnu sobu se preporučuju veće pločice neutralnih dezena (poput imitacije kamena, betona, mermera ili drveta) jer one pružaju eleganciju i lako se uklapaju uz nameštaj. Italijanski proizvođači poput Sant'Agostina ili Gardenia Orchidea imaju bogatu ponudu raznih formata visoke preciznosti, što znači da se čak i sa vrlo velikim pločama fuge mogu svesti na minimum i dobiti izgled gotovo kontinuirane površine – efekat koji je trenutno vrlo poželjan u savremenom enterijeru.

Odgovor:

Pločice velikog formata (tzv. Lastre (ploče), npr. dimenzija 80x160, 120x120 cm, pa i ogromnih 100x300 cm ploča) zaista su postale izuzetno popularne i mi ih svakako preporučujemo u odgovarajućim uslovima. Njihova osnovna namena je postizanje monolitnog, luksuznog izgleda površine sa minimalno fugnih linija. Manje fugni znači da zid ili pod vizuelno deluje kao jedinstvena celina – to je
efekat posebno cenjen u modernim, minimalističkim enterijerima i kod oblaganja velikih prostorija. Veliki formati su idealni za prostrane dnevne boravke, otvorene kuhinje, pa čak i kupatila (često se koriste ogromne porcelanske ploče da se oblože zidovi tuš kabine od poda do plafona, čime kupatilo dobije izgled
spa-centra). Pored estetike, praktična prednost je i lakše održavanje – manje fuga znači manje mesta gde
se može skupljati prljavština ili buđ, pa se lakše čisti.

Što se tiče preporuke za stan: Da, ako vaš prostor to dopušta, veliki formati mogu dramatično podići izgled enterijera. Ipak, treba uzeti u obzir par stvari pre odluke. Prvo, dimenzije prostorija – u veoma malim prostorijama ekstremno velike pločice neće doći do izražaja (moguće je da se vidi tek jedna ili dve ploče), pa tu radije birajte srednje formate. Drugo, logistika: velike ploče zahtevaju nesmetan put do stana (lift, stepenice dovoljne širine) i obučene keramičare sa opremom za rukovanje (vakum nosači, veliki sekači). Dakle, ugradnju velikog formata poverite iskusnom timu koji već ima iskustva sa tim – oni će proceniti i podlogu (koja mora biti savršeno ravna) i sve tehničke detalje.

Što se cene ugradnje tiče, ona obično nije ista kao za male formate. Zapravo, postavljanje pločica velikog formata je zahtevnije: potrebno je dvoje ili više radnika da rukuje pločom, koristi se posebna oprema i mora se posvetiti izuzetna pažnja ravnanju (da ploča nigde ne „zvoni“ šuplje ispod). Zbog toga majstori uglavnom naplaćuju više po kvadratu za veliki format u poređenju sa standardnim dimenzijama. Koliko više zavisi od regiona, ali razlika može biti recimo 20-50% uvećana cena ugradnje. Takođe, često se zahteva i upotreba nivelirajućih sistema (klipsni sistemi) kako bi spojevi bili perfektni, što malo dodaje na trošak materijala. Međutim, treba imati na umu da iako je investicija u ugradnju nešto veća, efekat koji se dobija velikim formatima je zaista impresivan – vizuelno proširen prostor i utisak luksuza. Ukratko, preporučujemo velike formate pločica svakako, ali uz profesionalnu ugradnju. Njihova namena je da pruže vrhunski estetski doživljaj i praktičnost, a uz dobro planiranje budžeta, razlika u ceni ugradnje se isplati kroz rezultat koji ćete dobiti na kraju.

Odgovor:

Da, moguće je postići potpuno ujednačen dezen na kuhinjskoj radnoj ploči i na zidu iznad nje korišćenjem velikih formata porcelanskih ploča (granitnih pločica). U poslednjih nekoliko godina, italijanski proizvođači su razvili tzv. keramičke ploče velikog formata debljine oko 6 mm koje dolaze u dimenzijama poput 120x240 cm, 160x320 cm itd. Ove tanke, velike ploče se često seku po meri i koriste kao kuhinjske radne površine. Konkretno, fabrike kao što su Gardenia Orchidea (linija Gardenia Slabs), Sant'Agostino, Ariostea i slično nude ploče dizajnirane da budu otporne na grebanje, visoke temperature i mrlje, što ih čini idealnim za radne ploče. Prednost je što se isti materijal može nastaviti na zid (kao tzv.bekspleš) – iseče se na potrebnu visinu i obloži zidna površina zmeđu donjih i visećih elemenata. Rezultat je kuhinja u kojoj je radna ploča i zid iz jednog komada, sa istim šarama, bez vidljivih prelaza – veoma elegantan, “monolitni” izgled. Na primer, možete imati porcelansku ploču koja imitira beli mermer sa žilama: postavi se horizontalno kao radna površina i vertikalno na zid, i dobijate utisak masivne mermerne kuhinje, a zapravo koristite keramički materijal. Takva rešenja su ne samo estetski privlačna već i praktična: granitna keramika je neporozna (neće upiti vino, kafu, ulje), lako se čisti, otporna je na ogrebotine i toplotu (možete odložiti vruć tiganj na kratko bez oštećenja). Zbog ovih svojstava, sve više arhitekata predlaže upravo porcelanske ploče za kuhinje. Dakle, u ponudi renomiranih italijanskih brendova možete pronaći odgovarajuću “oblogu” koju keramičar seče po meri vaše radne ploče i zida. Spojevi na uglovima mogu se elegantno obraditi (pod uglom 45° tzv. ger, ili aluminijumskim lajsnama). Rezultat je kuhinja sa usklađenim radnim površinama i zidovima, u identičnom dezenu, što deluje vrlo luksuzno i moderno. Obratite pažnju samo da angažujete stručnog izvođača koji ima iskustva sa ugradnjom velikih ploča, kako bi konačan ishod ispunio očekivanja u pogledu preciznosti spojeva i završne obrade.

Odgovor:

Granitne porcelanske pločice su jedne od najlakših podnih obloga za održavanje, što je velika prednost ovog materijala. Zahvaljujući izuzetno niskoj apsorpciji vlage (praktično su vodoodbojne), te pločice ne upijaju prljavštinu ni tečnosti, pa su otporne na mrlje od kafe, vina, ulja i sl. Svakodnevno čišćenje je krajnje jednostavno: dovoljno je prebrisati pod vlažnom krpom ili mopom uz dodatak blagog deterdženta. Za razliku od prirodnog kamena, porcelanske pločice ne zahtevaju impregnaciju niti posebne zaštitne premaze – njihova glazura (ili površina kod neglaziranih, tehničkih pločica) je fabrički otporna na vodu i hemikalije. Takođe, granitna keramika je otporna na ogrebotine, pa možete slobodno usisavati ili brisati četkom bez bojazni da ćete oštetiti površinu. Bitno je samo koristiti neabrazivna sredstva – uobičajeni deterdženti za podove su sasvim dovoljni; agresivna hemija nije potrebna, a ako se ipak koristi (npr. varikina ili jaka kiselina za tvrdokornu mrlju), pločica je dovoljno postojana da to podnese bez posledica na boju ili strukturu. Još jedna prednost u održavanju: ne blede – sunčeva svetlost ili vreme neće uticati na intenzitet boje kvalitetnih porcelanskih pločica, tako da ne morate brinuti o promeni izgleda prilikom čišćenja ili izlaganja UV zracima. Sve u svemu, granitna keramika je vrlo zahvalna za svakodnevni život: malo brisanja i povremenog brisanja fugni je sve što je potrebno da bi godinama izgledala kao nova. Zato je često prvi izbor ne samo u domovima, nego i u komercijalnim prostorima gde je bitna i izdržljivost i lakoća održavanja (tržni centri, bolnice, restorani često su popločani upravo njom).

Odgovor:

Odluka između prirodnog mermera i keramičkih pločica koje ga imitiraju zavisi od prioriteta – estetike, održavanja i budžeta – ali za većinu modernih primena kvalitetne porcelanske pločice s dezenom mermera su praktičniji izbor. Evo zašto:

Izgled: Zahvaljujući napretku digitalne štampe, vrhunske italijanske porcelanske pločice mogu verno reprodukovati šare najlepših mermera (Carrara, Calacatta, Emperador, itd.). Svaka pločica ima jedinstven “otisak” šare, pa položen pod izgleda prirodno poput pravog kamena. Često se čak izrađuju i pločice velikog formata (npr. 120x240 cm) sa mermernim uzorkom, što dodatno doprinosi autentičnosti jer ima manje fuga. Dakle, vizuelno možete dobiti gotovo identičan efekat kao sa pravim mermerom.

Održavanje: Prirodni mermer je porozan i relativno mekan kamen – zahteva redovnu impregnaciju da ne bi upio tečnosti i zaprljanja, osetljiv je na kiseline (npr. limunov sok ili sirće mogu ostaviti trajne mrlje) i može se ogrebati ako se po njemu vuče nešto grubo. Nasuprot tome, mermer-imitacija u vidu granitne pločice je neupijajuća i otporna na kiseline i ogrebotine. Možete bez brige prosuti vino ili deterdžent po njoj i obrisati – neće ostati fleka, dok bi pravi mermer verovatno reagovao. Takođe, pločica se neće izlizati vremenom, dok mermer vremenom dobija patinu i može se oguliti sjaj na frekventnim mestima.

Trajnost i otpornost: Porcelanske pločice su generalno tvrđe od mermera; otpornije su na habanje, udarce i mraz. Ako oblažete terasu ili kupatilo, keramička imitacija mermera bolje će podneti vlagu i temperaturne promene. Mermer na podu vremenom može pokazati tragove habanja (posebno sjajni, mogu se stvarati „staze“ na često korišćenim putanjama), dok keramika visokog kvaliteta zadržava svoj izgled decenijama.

Budžet: Prirodni mermer spada u luksuzne materijale i njegova cena, naročito za retke vrste, može biti višestruko viša po kvadratu od vrhunske italijanske pločice koja ga imitira. Osim cene materijala, tu je i održavanje (impregnacije, poliranja) koje kod keramike praktično nije potrebno.

Postavljanje: Mermer je teži za obradu pri ugradnji – seče se teže, zahteva iskusnog kamenoresca za lepe spojeve i poliranje ivica. Keramičke pločice su lakše za sečenje standardnim alatom, a većina već dolazi sa fabrički obrađenim ivicama (rektilifikovane su), što olakšava minimalnu fugnu i lepo uklapanje.

Iz svega navedenog, za visokofrekventne i zahtevne površine (kupatila, kuhinje, podovi dnevnih boravaka) bolje je odlučiti se za kvalitetnu porcelansku imitaciju mermera – dobićete izgled prirodnog kamena, ali uz mnogo manje brige i ograničenja. Naravno, za one koji posebno cene autentičnost i jedinstvenu teksturu prirodnog kamena i spremni su na dodatnu negu, mermer ima svoju draž i prestiž. Ipak, moderni trend (čak i u luksuznim hotelima i butik-prostorima) ide ka tome da se koristi efekat “mermer” keramike: npr. brendovi kao Ariostea ili Gardenia Orchieda imaju kolekcije koje je teško razlikovati od pravog mermera, a u upotrebi su daleko zahvalnije. Tako da slobodno možete odabrati pločice koje imitiraju mermer – vizuelni efekat će biti podjednako raskošan, a vi ćete biti mirniji u svakodnevnom korišćenju prostora.

Odgovor:

Najbolji izbor pločica za kupatilo su porcelanske pločice prve klase, otporne na vlagu i habanje, u formatima i obradama prilagođenim tako da kupatilo bude sigurno i lepo. Za pod kupatila preporučuju se protivklizne porcelanske pločice mat ili reljefne teksture (obično R10 ili R11 klasifikacija protivkliznosti), kako bi pod bio bezbedan kada je mokar. Dimenzije podnih kupatilskih pločica mogu biti manje (npr. 30x30 cm) radi efikasnijeg formiranja nagiba ka slivniku, ili možete koristiti veće formate uz ugradnju linearnog slivnika i blagog nagiba u jednom pravcu. Za zidove kupatila, najbolji efekat daju pločice većeg formata u kombinaciji sa dekorima ili mozaicima: veće pločice (npr. 60x120 cm) u neutralnoj boji ili dezenu mermera daće osećaj prostranosti i luksuza, dok mozaik ili ukrasna bordura mogu naglasiti prostor tuš kabine, niše ili zid iza lavaboa. Italijanski proizvođači nude čitave kupatilske kolekcije – recimo, mat podne pločice koje se slažu sa sjajnim zidnim, plus dekorativni umeci – što olakšava odabir harmonizovanog rešenja. Važno je da pločice za kupatilo budu otporne na hemikalije (sredstva za čišćenje kupatila su često jaka), što kvalitetna granitna keramika jeste. Tamnije ili pločice visokog sjaja mogu izgledati spektakularno, ali na njima se brže vide tragovi kamenca i kapljica, pa računajte da će zahtevati redovnije brisanje ili odabir impregnacije protiv kamenca.

Najbolji način održavanja kupatilskih pločica počinje već prilikom fugovanja – preporučuje se upotreba vodoodbojnih fug masa (ili epoksidnih fuga u tuš zoni) da bi fugne manje upijale prljavštinu i plesni. Za redovno čišćenje, dovoljno je koristiti mekanu krpu ili sunđer uz blagi kupatilski deterdžent. Keramičke pločice same po sebi neće upiti vodu niti se uflekati, tako da je održavanje uglavnom usmereno na uklanjanje sapunice i kamenca koji se vremenom mogu nataložiti na površini. Jednom nedeljno ili po potrebi, upotrebite standardno sredstvo za čišćenje kupatila – većina sadrži blage kiseline koje rastvaraju kamenac. Porcelanskim pločicama takva sredstva ne smetaju, samo isperite površinu dobro vodom nakon čišćenja. Za fugne, ako primetite tamnjenje od buđi, može se koristiti rastvor sirćeta ili blagog izbjeljivača (npr. razblažena varikina) uz četkicu – posle toga takođe dobro isprati. Važno je i provetravanje kupatila: posle tuširanja, kratko provetrite ili obrišite pločice suvom krpom – tako će se manje kamenca hvatati i pločice će duže blistati. Takođe, povremeno (recimo jednom u 6 meseci) možete primeniti impregnaciju za fugne ili sredstvo “protektor” za keramiku koje odbija vodu, mada kod kvalitetnih pločica to nije nužno, više je radi fuga.
Ukratko, najbolje kupatilske pločice su od granitne kreamike, a njihov sjaj i čistoću ćete najlakše održati redovnim brisanjem i korišćenjem blagih sredstava – tako vaše kupatilo ostaje higijensko i lepo, bez preteranog napora.

Odgovor:

Mozaici su dekorativne pločice sastavljene od mnoštva malih komadića (tzv. tesera) koji zajedno čine jednu veću sliku ili šaru. Ti sitni elementi mogu biti kvadratnog oblika (najčešće 1×1 cm, 2×2 cm ili sličnih dimenzija), pravougaoni, okrugli (“penny” mozaik) ili nepravilni. Tradicionalno, mozaik se dolazi spojen na mrežici od fiberglasa ili na papiru, formirajući ploče veličine otprilike 30×30 cm, što olakšava
postavljanje većih celina. Što se tiče materijala, najčešće se koriste:

Keramika i porcelan: Keramički i porcelanski mozaik pločice su vrlo popularni zbog svoje izdržljivosti. Porcelanski mozaik posebno je pogodan za podove i mokre zone (bazen, tuš) jer ne upija vodu i otporan je na habanje. Često se izrađuje u istoj boji ili dezenu kao veće pločice neke kolekcije, tako da služi za kombinovanje (npr. pod tuša od mozaika koji se slaže sa ostatkom kupatilskih pločica).

Staklo: Stakleni mozaici daju prelep sjaj i dubinu boje. Izrađuju se od obojenog stakla ili stakla obloženog folijom u boji sa zadnje strane. Koriste se mnogo u bazenima, spa centrima i modernim kupatilima zbog otpornosti na vodu i vibrantnih boja. Stakleni komadi mogu biti prozirni, matirani ili s dodatkom preliva (iridiscentni efekat).

Prirodni kamen: Mermerni, travertinski ili granitni mozaici su sastavljeni od sitnih komadića prirodnog kamena. Oni donose luksuzan, klasičan izgled – često se viđaju u wellness centrima ili kao detalji u elegantnim kupatilima. Kameni mozaik obično dolazi nenašpoliran (mat ili brušen), a posle ugradnje se može i polirati zavisno od željenog efekta. Treba imati na umu da kamen zahteva impregnaciju ako se koristi u vlažnim zonama kako bi zadržao izgled.

Metal i legure: Postoje mozaici od nerđajućeg čelika, aluminijuma ili mesinga – obično su to tanki metalni pokrov na keramičkoj ili staklenoj osnovi. Oni se koriste za ultramoderan, industrijski dizajn ili kao akcenat (često u kuhinjama ili barovima). Daju površini refleksiju metala i mogu biti u raznim finišima (sjajni, brušeni, u boji zlata, bakra…). Ovi mozaici su uglavnom za zidnu upotrebu u suvim zonama ili lakše vlažnim (nisu za bazen).

Kombinovani mozaici: Mnogi mozaici kombinuju više materijala za poseban efekat. Na primer, staklo + kamen (staklene tesere pomešane sa mermernim u istom listu) pružaju lep kontrast sjaja i mat teksture. Postoje i mozaici koji u sebi imaju keramičke i drvene ili smolaste elemente za dekorativne zidove (takvi nisu za vlažne prostore, više za dnevne sobe kao akcenat).

Najčešći izbor za kupatila i kuhinje su stakleni i porcelanski mozaik zbog svoje otpornosti na vodu, dok se kameni mozaik bira radi estetike u luksuznijim projektima. Ukratko, mozaik pločice su tehnika slaganja sitnih komada raznih materijala (keramika, staklo, kamen, metal) da se dobije unikatna šara ili slika, spajajući praktičnost tih materijala sa umetničkim izrazom u enterijeru.

Odgovor:

Da, mozaik pločice mogu biti pogodne i za unutrašnju i za spoljašnju upotrebu, ali uz uslov da su izrađene od odgovarajućeg materijala i da se pravilno ugrade. Ključna stvar je od kakvog su materijala mozaik komadi i koliko su otporni na vremenske uslove:

Unutrašnja upotreba: Tu praktično nema ograničenja – mozaici se masovno koriste u kupatilima, kuhinjama, wellness centrima, bazenima, pa čak i kao dekor na zidovima dnevnih soba ili hodnika. Za enterijer se biraju i stakleni i keramički i kameni mozaici prema željenom izgledu, jer nisu izloženi ekstremnim temperaturama. Unutra je više pitanje estetike i funkcije (npr. u tuš kabini mozaik na podu zbog protivkliznosti i lakog formiranja nagiba).

Spoljašnja upotreba: Mozaici se mogu koristiti i napolju (recimo za oblaganje fontana, spoljašnjih bazena, fasadnih detalja, pa i kao umetničke dekoracije na zidovima terasa), ali bitno je da odaberete mozaik napravljen od materijala otpornog na mraz i UV zračenje. Najpogodniji su porcelanski i stakleni mozaici za spolja. Porcelan ne upija vodu, pa neće pucati na mrazu, a boje su mu mineralne i izdržljive na suncu. Stakleni mozaik takođe ne upija i boje u staklu su postojane (posebno ako su pigmenti unutar stakla – neće izbledeti na suncu niti propasti od vode). Kameni mozaik se može koristiti spolja, ali tu treba biti oprezan sa vrstom kamena – neki mermeri i krečnjaci nisu mrazootporni ako upiju vodu, pa bi zahtevali dobru impregnaciju i održavanje. Granitni mozaik ili drugi gusti kamen je bolja opcija za napolje. Metalni mozaici generalno nisu preporučljivi za spolja (mogu korodirati ili promeniti boju na kiši, vlazi).

Takođe, kod spoljašnje ugradnje mozaika, treba povesti računa o lepku i fug masi: koriste se fleksibilni lepkovi otporni na mraz, a idealno i epoksidna ili specijalna vodootporna fug masa, da voda ne bi ulazila iza mozaika. U bazenima na otvorenom, standard je stakleni mozaik sa epoksidnom fugom – izdržava decenijama u vodi i na suncu bez problema. Dakle, mozaik sam po sebi nije ograničen na enterijer; samo je važno da za eksterijer odaberete onaj tip koji je deklarisan za spoljašnju upotrebu (proizvođači obično
navode preporuku) i da se ispoštuju pravila ugradnje. Kada se sve to uradi, mozaik može krasiti vaš vrt, fasadu ili bazen i pod vedrim nebom jednako uspešno kao i unutar kuće.

Odgovor:

Pri odabiru mozaika važno je uzeti u obzir gde će biti postavljen i kakvom će okruženju služiti, pa prema tome biramo vrstu materijala, veličinu komadića i stil mozaika:

Kupatilo ili tuš kabina: Za pod tuša ili kupatila birajte porcelanski ili stakleni mozaik manjeg formata. Porcelanski mozaik sa blago hrapavom površinom pruža dobro prianjanje i izdržljiv je na duge staze. Stakleni mozaik daje luksuzan izgled zidovima tuša ili kao dekorativna traka, ali ako se koristi na podu tuša, birajte one sa mnogo fugnih linija (sitni komadi 2×2 cm ili manje) da površina ne bude klizava. Uvek proverite da li proizvođač mozaika preporučuje upotrebu na podu – mnogi stakleni mozaici su sjajni, pa su predviđeni samo za zid. Za kupatilske zidove praktično bilo koji mozaik koji vam se estetski dopada može da posluži, samo razmislite o održavanju (npr. mat stakleni ili porcelanski mozaik manje će pokazivati tragove kamenca od potpuno providnog stakla).

Kuhinja (kao backsplash iza radne ploče): Ovde su popularni stakleni mozaici zbog svog sjaja i velike palete boja – lako se čiste od masnoće i kuhinjskih mrlja, samo ih obrišete deterdžentom za odmašćivanje. Takođe, metalno-staklene kombinacije mogu dati moderan izgled kuhinjskom zidu. Ako je vaša kuhinja klasičnija, porcelanski mozaik koji imitira kamen ili neki šareni keramički mozaik u mediteranskom stilu može biti pun pogodak. Bitno je da mozaik u kuhinji bude neupojan i otporan na mrlje – staklo i porcelan to svakako jesu. Izbegavajte prirodni kamen u zoni iza šporeta osim ako je zapečaćen, jer recimo mermerni mozaik može upiti ulje ili promeniti boju od kiselina.

Bazen ili spa zona: Ovde je stakleni mozaik standard. Birajte stakleni mozaik proverenog kvaliteta, u bojama otpornim na UV zračenje (plave, bele, tirkizne nijanse su klasične za bazen). Za spa zone i đakuzije, pored stakla može proći i porcelanski mozaik (npr. mozaik koji imitira mozaik-pločice rimskih termi, u zemljanim tonovima). Ključno je da su ovi mozaici otporni na stalno potapanje u vodi i hemikalije (hlor) – većina specijalizovanih bazenskih mozaika jeste, ali vredi proveriti specifikaciju. Takođe, mali formati su idealni za oble forme bazena i rubove.

Podovi (foajei, dekorativni detalji na podu): Ako želite mozaik na podu bilo gde izvan tuša, najbolji je porcelanski mozaik ili veoma tvrdi kamen (npr. granitni mozaik). To obezbeđuje da površina trpi habanje. U predsoblju, recimo, lepo može izgledati mermerni mozaik-medaljon na podu, ali ga svakako treba impregnirati i paziti pri čišćenju. Porcelanski mozaik će lakše podneti cipele, prljavštinu spolja i slično.

Dekorativni zidovi dnevnog boravka ili hodnika: Tu ste najviše slobodni – možete birati po estetici. Popularni su mozaici od kombinacija stakla i metala za moderan stil, ili keramike sa reljefnim uzorkom za rustičniji stil. Ako želite luksuz – mozaici od pravog mesinga, ogledala ili čak poludragog kamena mogu biti spektakularni na akcent-zidu. Razmislite samo o osvetljenju: stakleni i metalni mozaik će reflektovati svetlost i naglasiti površinu ako je dobro osvetljena, dok tamniji ili mat mozaici daju teksturu koja se vidi na dnevnom svetlu.

Eksterijer: Kao što smo rekli, birajte mozaik od porcelana ili stakla za spolja. Ako recimo dekorišete fontanu – stakleni mozaik jarkih boja će dugo trajati u vodi i suncu. Za fasadni detalj može porcelanski mozaik u neutralnoj boji da napravi interesantan efekat na suncu i senci (često se na fasadama rade murali u mozaiku).

Pri izboru, pitajte i za održavanje: sjajni crni stakleni mozaik u tušu će delovati glamurozno, ali zahteva brisanje da ne ostanu tragovi kapljica; kameni mozaik na podu spa-centra zahtevao bi impregnaciju da ne tamni od vode itd. Ukratko, prvo odredite gde ide mozaik i kakvom je opterećenju izložen, zatim odaberite materijal (staklo/porcelan/kamen/metal) koji to može da podnese, a onda uži izbor pravite prema estetici i stilu prostorije. Tako ćete dobiti mozaik koji je i funkcionalan i prelep u datom ambijentu.

Odgovor:

Mozaik pločice imaju nekoliko specifičnih prednosti u poređenju sa većim, klasičnim pločicama i drugim vrstama podnih/zidnih obloga:

Fleksibilnost pokrivanja složenih oblika: Zbog toga što se sastoje od mnoštva malih komadića, mozaik može obložiti zakrivljene i nepravilne površine mnogo lakše nego velika pločica. Na primer, okrugli stub, zaobljena niša ili talasasti zid mogu se praktično “obmotati” mozaikom poput kože, bez sečenja svake velike pločice na sitne komade. Ovo ga čini nezamenljivim za kreativne arhitektonske elemente gde druge obloge ne mogu kontinualno da prate oblik.

Protivkliznost na podu: Na podnim površinama koje su često mokre (tuš kabine, oko bazena, spa zone), mozaik pruža odličnu protivkliznost. Razlog je mnoštvo fugnih linija koje stvaraju blago reljefnu strukturu i pružaju trenje pod stopalima. Čak i ako su pojedinačni mozaik elementi glatki, brojni spojevi između njih “lome” površinu i smanjuju klizavost – to je nešto što velika glatka ploča ne može postići u toj meri. Zato je mozaik često najsigurnija obloga za tuš kadu ili oko bazena.

Estetska raznovrsnost i umetnički efekat: Mozaik nudi skoro neograničene mogućnosti dizajna. Dok velike pločice mogu imati lep dezen, mozaik omogućava kreiranje kompleksnih šara, geometrijskih obrazaca pa i slikovnih prikaza (mural). Kombinovanjem boja i materijala u mozaiku, dizajneri mogu postići nivo detalja i unikatan akcenat koji jednostavne jednobojne pločice ne mogu. Često se mozaik koristi da istakne određeni deo prostora – recimo, šareni mozaik u niši ili iza ogledala odmah privlači pažnju i daje prostoru karakter.

Vizuelno uvećavanje prostora i dinamika: Sitne pločice mozaika mogu vizuelno razigrati i uvećati prostor. Na primer, mozaik sjajnih površina reflektuje svetlost u više pravaca, dodajući dubinu maloj prostoriji poput kupatila. Takođe, u neutralnom ambijentu, trakica mozaika jarke boje može poslužiti kao “nakit” koji razbija monotoniju velikih površina. Ova dekorativna vrednost mozaika je izuzetno cenjena u dizajnu enterijera.

Jednostavnije popravljanje manjih delova: Ako dođe do oštećenja, lakše je zameniti nekoliko tesera mozaika nego celu veliku pločicu. Takođe, mozaik zbog svojih brojnih prekida u šari bolje maskira eventualne sitne pukotine ili promene – one nisu uočljive kao kad napukne jedinstvena površina velike ploče.

Kombinovanje sa drugim materijalima: Mozaik se odlično kombinuje i sa drugim vrstama obloga. Često se koristi kao bordura ili dekorativni tepih u okviru većeg poda od keramike: granica između mozaika i veće pločice može biti glatka jer mozaik preuzima modulaciju. Tako možete, na primer, u predsoblju imati centralni kvadrat od mozaika uokviren oko sebe većim pločicama – prelaz je prirodan i estetski efektan.

Treba spomenuti da mozaik nije zamena za velike pločice na velikim površinama u smislu ekonomičnosti ili brzine ugradnje (jer ima više fuga i nešto teže čišćenje puno fugnih linija), ali prednosti gore navedene ga čine nezamenljivim za određene namene. Ukratko, mozaik pruža slobodu oblikovanja i dekoracije kakvu retko koja druga obloga može, uz funkcionalne benefite poput bolje protivkliznosti i pokrivanja oblina, što ga čini dragocenim alatom u rukama dizajnera i arhitekata.

Odgovor:

Održavanje mozaik pločica je slično održavanju standardnih keramičkih pločica, ali ima jednu specifičnost – veći broj fugnih linija na malom prostoru. Same mozaik pločice (ako su od stakla, keramike ili porcelana) čiste se vrlo lako: glatke su ili blago teksturirane, neupojne i otporne na hemikalije, pa se
prema njima ponašate isto kao prema običnoj pločici – obično brisanje vlažnom krpom, sunđerom ili blagim sredstvom za čišćenje ukloniće svu uobičajenu prljavštinu. Stakleni mozaik, recimo, ima površinu na kojoj se kamenac ne zadržava lako, pa je zahvalan za kupatila (eventualno povremeno pređete sredstvom protiv kamenca ako imate vrlo tvrdu vodu).

Međutim, zbog mnoštva malih elemenata, mozaik ima mrežu fugni koje su češće nego kod velikih pločica. Te fugne (posebno ako su svetle) vremenom mogu zahtevati malo više pažnje: može se pojaviti blaga tamnija promena zbog prljavštine ili, u tuš kabini, zbog plesni ako se ne briše redovno. Da bi održavanje bilo lakše, prilikom ugradnje mozaika u jako vlažnim zonama često se koristi epoksidna fug masa – ona je neporozna i ne upija prljavštinu, pa fugne ostaju čistije. Ako je epoksidna fuga preveliki zalogaj u startu, možete impregnirati cementnu fug masu nakon što se stegne – to će je zaštititi donekle od upijanja.

U praksi, za svakodnevno čišćenje mozaika dovoljno je isto što i za druge pločice: topla voda i blagi deterdžent. Povremeno (recimo jednom mesečno) možete četkicom (starom četkicom za zube) i blagim abrazivnim sredstvom ili sodom bikarbonom detaljnije iščetkati fugne ako primetite da tamne – naročito u predelima podova tuša ili iznad šporeta u kuhinji gde se više prlja. Nakon toga isperete i obrišete.

Dakle, glavna razlika u održavanju mozaika jeste taj ručni rad oko fugni ako želite da one ostanu svetle i čiste. Veća površina pločice ima manje fuga – mozaik ih ima više, pa zahteva možda nijansu više truda ili korišćenje boljih materijala (epoksi) da bi ostao besprekoran. Ali same pločice mozaika ne predstavljaju izazov – staklo i porcelan su u vrhu po lakoći čišćenja. Uopšte, mnogi se prijatno iznenade da i posle godina mozaik u kupatilu izgleda odlično; uz minimalnu rutinu čišćenja razlika u odnosu na “obične” pločice gotovo da se ne primećuje.

Saveti: redovno provetravajte kupatilo da se smanji mogućnost buđi na fugama, brišite površine da se sapunica ne taloži dugo, i eventualno koristite sredstvo za zaštitu fuga. Tako će održavanje mozaika biti gotovo jednako lako kao i kod bilo koje druge keramičke obloge.